Naše telo je savršen mehanizam. Toliko procesa se u našem organizmu svake sekunde odvija potpuno nesvesno. Disanje, otkucaji srca, varenje – kompleksni procesi koji od nas ne zahtevaju ni mrvicu svesnog angažmana, a presudni su za normalno funkcionisanje. Koliko je besprekorno odvijanje brojnih procesa na ćelijskom nivou važno, neretko postaje jasno tek kada se pojave prvi simptomi određenih bolesti ili poremećaja. Različita zdravstvena stanja mogu biti posledica narušene ravnoteže između nutrijenta koje unosimo u svoje telo ili nemogućnosti tela da pravilno procesuira unete materije. Balansirana ishrana je jedan od prvih saveta koje će ponuditi medicinski stručnjaci, a u priču se često uključuju i odgovarajući suplementi. Nedostatak proteina se može manifestovati kroz probleme s mišićima, kostima, kožom, jetrom, mozgom i drugim vitalnim organima. Ozbiljnost posledica deficita proteina je direktan rezultat važne uloge koju proteini imaju u našem telu.
Šta su proteini?
Proteini ili belančevine predstavljaju esencijalne organske molekule i izvor energije, neophodan za rast, regeneraciju i pravilno funkcionisanje svih ćelija. Praktično je nemoguće izdvojiti bilo koji proces na nivou ćelije ili organizma koji se odvija bez podrške proteina. Koliko je uloga proteina važna, svedoči i sam naziv – “protein” potiče od grčke reči “protos” , što znači “prvi element”. Proteini čine jedan od tri makronutrijenta, pored ugljenih hidrata i masti.
Proteini predstavljaju gradivni materijal mišića, kostiju, kože i unutrašnjih organa, imaju zaštitnu i transportnu ulogu, regulišu aktivnost ćelija i biohemijske reakcije u organizmu. U sastav proteina ulaze aminokiseline – u pojedinim slučajevima na desetine ili stotine različitih aminokiselina. Adekvatan unos visokokvalitetnih proteina mora biti prioritet, kako bi se obezbedile esencijalne i neesencijalne aminokiseline koje su nam preko potrebne.
Esencijalne i neesencijalne aminokiseline
Proteine grade dve vrste aminokiselina: esencijalne i neesencijalne. Esencijalne aminokiseline moramo svakodnevno unositi putem ishrane, budući da naše telo nije sposobno samo da ih proizvede. Neesencijalne aminokiseline telo može samo proizvesti, ali je preduslov dovoljan unos proteina.
Svaka aminokiselina ima svoju ulogu u organizmu i zato je važno voditi računa o dnevnom unosu visokokvalitetnih proteina, te u ishranu, po potrebi, uključiti suplemente koji sadrže sve neophodne aminokiseline. Često se ističe važnost tri esencijalne aminokiseline: leucin, lizin i metionin.
Leucin se nalazi u visokokvalitetnim proteinima i ima važnu ulogu u pokretanju sinteze proteina. Pored toga, leucin funkcioniše i kao modulator insulinske signalizacije i predstavlja važno gorivo za skeletne mišiće, dok istovremeno unapređuje proces sagorevanja masnih kiselina.
Lizin je ključan za formiranje kolagena – proteina od kojeg su izgrađene tetive i ligamenti. Ima važnu ulogu u sintezi proteina i transportu masnih kiselina do mišića, s ciljem proizvodnje energije.
Metionin je važan za stvaranje kreatina, daje podršku imunom sistemu, a ima ulogu i u detoksikaciji ćelija od teških metala i drugih zagađivača. Neophodan je za pravilnu sintezu proteina.
Navodeći zadatke samo tri esencijalne aminokiseline, postaje nam jasno koliko se njihove uloge mogu razlikovati, ali i međusobno nadopunjavati.
Kako se vrše apsorpcija i metabolizam proteina?
Apsorpcija proteina se odvija u tankom crevu i to u vidu aminokiselina, dipeptida i, ređe, polipeptida. Apsorpcija se odvija putem aktivnog transporta, što znači da je za ceo proces potrebna i energija.
Iz lumena tankog creva, aminokiseline dospevaju u ćelije tankog creva i to putem nosača – uglavnom nekog proteina. Zatim, putem krvi, aminokiseline dospevaju prvo do jetre, odakle se transportuju do drugih organa, u kojima se odvija sinteza proteina. Na samom početku dolazi do deaminacije, koja podrazumeva odvajanje amonijaka. Amonijak se, dalje, u vidu uree, izbacuje iz organizma kroz bubrege. Ukoliko su ćelijama potrebni proteini i kao izvor energije, keto kiseline nastale kao produkt deaminacije preuzimaju tu ulogu!
U metabolizam proteina je uključena i hormonska regulacija. Primera radi, hormon rasta ubrzava sintezu proteina i utiče na porast nivoa proteina u krvi. Insulin ubrzava proces ulaska aminokiselina u ćelije, dok glukokortikoidi povećavaju koncentraciju aminokiselina u plazmi. Testosteron pospešuje sintezu proteina u tkivima, posebno u mišićima.
Posledice nedovoljnog unosa proteina
Proteini imaju nezamenjivu ulogu u našem organizmu. Samim tim, deficit proteina može izazvati ozbiljne posledice. Simptomi koji mogu ukazati na nizak nivo proteina uključuju: skupljanje mišićnog tkiva, pojavu edema (nakupljanje tečnosti), anemiju i usporen rast kod dece. Primetni su i problemi s kosom, kožom i noktima, a mogu se čak javiti i promene raspoloženja, usled nedovoljne produkcije neurotransmitera, izazvane nedostatkom aminokiselina. Neretko se javljaju slabost i konstantnan umor, dok je ranama potrebno dosta vremena da zarastu. Teška pothranjenost usled nedostatka proteina naziva se kvašiorkor. Bolest karakterišu pojava crnih lezija po koži i otok stomaka, a češće pogađa decu nego odrasle.
Proteini su važna gradivna komponenta našeg organizma i povereni su im zadaci koje samo oni mogu obaviti! Budući da je esencijalne aminoskiseline moguće uneti samo putem ishrane, vodite računa o svom jelovniku. Imajte na umu da više od milijardu ljudi širom sveta ne unosi dovoljno proteina putem redovne ishrane. Ako ste u potrazi za sasvim prirodnim proteinom koji sadrži SVE esencijalne aminokiseline neophodne za izgradnju i obnovu tkiva, predlažemo vam naš YEA protein. Reč je o kompletnom veganskom proteinu koji se dobija ekološkim procesom kvasne fermentacije, koji ne zavisi od zemljišta i vremenskih uslova. Rezultat je konzistentan proizvod, koji sadrži više od 80% proteina i visok udeo BCAA, a ne sadrži antibiotike, pesticide, hormone, alergene, ni u tragovima!
Mislite na vreme i uz YEA protein obezbedite svom telu izvor svih esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina u tri fantastična ukusa!